Abdominalna Aneurizma

Imajući u vidu da je aorta glavni krvni sud koji je zadužen za snabdevanje krvlju stomaka, karlice i ekstremiteta, nastanak aneurizme abdominalne aorte (AAA) nastaje kada deo aorte u abdomenu beleži značajne promene u vidu proširenja. Do toga dolazi kada zid trbušne aorte oslabi, pri čemu ova proširenja mogu biti različitih veličina. To dalje znači i da veće aneurizme nose veći rizik od pucanja, što može izazvati ozbiljno unutrašnje krvarenje i ugroziti život. Istraživanja pokazuju da je ovaj vid aneurizme posebno zastupljen kod muškaraca, a samim tim je i aneurizma trbušne aorte označena kao deseti vodec?i uzrok smrti kod muškaraca starijih od 55 godina.

Postoji nekoliko faktora rizika koji mogu doprineti nastanku abdominalne aneurizme, među kojima su i genetske predispozicije. Naime, ako u porodici imate članove kojima je dijagnostikvana aneurizma trbušne aorte, postoji dvanaest puta veća verovatnoća da ćete i vi razviti abdominalnu aneurizmu. Uz to, jedan od najčešćih uzročnika abdominalne aneurizme jeste ateroskleroza. Ateroskleroza podrazumeva nakupljanje masnih naslaga na zidovima arterija, što može oslabiti zid aorte i dovesti do njenog proširenja.

Pušenje je jedan od najznačajnijih faktora rizika, jer oštećuje zidove arterija i povećava rizik od aneurizme. Istraživanja pokazuju da su 3 do 5 puta veće šanse da dođe do razvoja abdominalne aneurizme kod pušača, kod osoba starijih od 65 godina i osoba koje imaju problem sa hipertenzijom.

Treba, međutim, znati i da abdominalna aneurizma često ne izaziva simptome dok ne postane velika ili ne pukne. Zato je važno redovno pratiti stanje, posebno ukoliko postoji izraženi rizik za njeno nastajanje. Rano otkrivanje putem ultrazvuka ili CT skenera omogućava pravovremeno lečenje, čime se smanjuje rizik od komplikacija. Ako se otkrije na vreme, lečenje može uključivati promene načina života, kontrolu faktora rizika, a u nekim slučajevima i hiruršku intervenciju kako bi se sprečilo pucanje aneurizme.

Abdominalna aneurizma često ne izaziva simptome u ranim fazama, zbog čega se često naziva "tihom" bolešću. Međutim, kako aneurizma raste, mogu se pojaviti određeni simptomi:

1. Bol u trbuhu ili leđima: Pacijenti često osećaju dubok, tup bol u trbuhu, donjem delu leđa ili bokovima. Bol može biti stalna ili povremena.

2. Pulsirajuća masa u trbuhu: Neki pacijenti mogu osetiti pulsiranje ili "kucanje" u trbuhu, slično otkucajima srca.

3. Nelagodnost u stomaku: Osećaj sitosti ili nadimanja bez očiglednog razloga.

4. Naglo i intenzivno pogoršanje simptoma: Ako aneurizma pukne, javlja se iznenadna, jaka bol u trbuhu ili leđima, što je hitno stanje koje zahteva medicinsku pomoć. Pucanje aneurizme može izazvati ozbiljno unutrašnje krvarenje, vrtoglavicu, gubitak svesti, pa čak i smrtonosni ishod ako se brzo ne interveniše.

Kada postoji sumnja na aneurizmu trbušne aorte, preporučuje se, pored fizičkog pregleda i dijagnostika koja može obuhvatiti i ultrazvuk ili CT abdomena kako bi se potvrdilo postojanje i veličina aneurizme. Ako aneurizma postoji, i potrebno je izvršiti hiruršku intervenciju, primenjuje se i CTA.

U zavisnosti od veličine aneurizme, brzine njenog rasta i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, lekar može preporučiti praćenje, što je najčešći slučaj kod manjih aneurizmi. Upravo u ovoj fazi, lekari često savetuju promene načina života, poput prestanka pušenja, kontrole krvnog pritiska i održavanja zdravih navika ishrane. Uz to, moguće je da lekar prepiše odgovarajuću terapiju, posebno za kontrolu krvnog pritiska.

Međutim, u situacijama kada je to neophodno, može se preporučiti i operacija aneurizme trbušne aorte. Operacija aneurizme trbušne aorte traje u proseku između 1 i 2,5 sata. Ta procedura može biti realizovana na dva načina:

- Otvorena hirurgija: Ova procedura uključuje uklanjanje oštećenog dela aorte i zamenu sintetičkim graftom. Koristi se za veće aneurizme ili one koje brzo rastu.

- Endovaskularna hirurgija (EVAR): Ova manje invazivna procedura uključuje umetanje stenta-grafta kroz kateter u arteriju, obično preko prepona. Stent-graft jača zid aorte i sprečava dalji rast aneurizme ili njeno pucanje.

Ako je aneurizma mala i nema simptoma, hirurška intervencija se retko radi. Šta više, u takvim situacijama lekar češće preporučuje njeno praćenje uz promenu određenih životnih navika. Sa druge strane, ako se dijagnostičkim testovima utvrdi da je abdominalna aneurizma veća od 5 centimetara ili brzo raste, sasvim je sigurno da će lekar preporučiti operaciju. Cilj je da se operacija izvrši pre nego što se razviju komplikacije.

Kada su aneurizme male (manje od 5 cm) i ne rastu brzo, prognoza je obično dobra uz redovno praćenje i kontrolu faktora rizika. U ovoj fazi, pacijenti često mogu živeti bez značajnih ograničenja, ali je neophodno pridržavati se preporuka lekara, što uključuje kontrolu krvnog pritiska, prestanak pušenja i zdrav način života. Međutim, kod većih aneurizmi (preko 5 cm) ili onih koje brzo rastu, rizik od pucanja značajno se povećava. Ako dođe do rupture (pucanja) abdominalne aneurizme, to može biti opasno po život, sa visokom stopom smrtnosti, posebno ako se hitno ne interveniše. Upravo je ruptura aneurizme jedan od najvećih faktora rizika jer može doći do unutrašnjeg krvarenja. Simptomi uključuju nagli, jak bol u trbuhu ili leđima, vrtoglavicu, gubitak svesti, pa čak i smrt ako se ne interveniše brzo. O tome svedoče i podaci da samo 1 od 5 ljudi preživi rupturu abdominalne aneurizme.

Pored toga, abdominalna aneurizma može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka (tromboza) unutar arterije. Ovi ugrušci mogu blokirati protok krvi ili se odvojiti i izazvati emboliju, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija poput moždanog udara ili infarkta.