Uklanjanje Ateroma / Punkcija

Aterom je benigna promena na koži koja se razvija u formi cistične formacije. Njegova pojava je najčešća na vlasištu, licu, vratu, leđima i grudima. Do pojave ateroma dolazi usled začepljenja izvodnog kanala lojne žlezde, što dovodi do nakupljanja sebuma, keratina i drugih ćelijskih ostataka unutar kapsule obložene epitelnim tkivom. Zid ove ciste obložen je ćelijama koje i dalje luče sebum, zbog čega aterom može postepeno rasti. Ove promene najčešće su povezane sa mestima bogatim lojnim žlezdama, okruglog su oblika, mogu biti meke ili čvrste konzistencije, i veličine od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara.

Imajući u vidu da pojava ateroma nastaje usled začepljenja izvodnog kanala lojne žlezde, tada se higijena ističe kao primarni faktor njihovog nastanka. Međutim, u određenim situacijama, genetske ili hormonske promene, posebno tokom adolescencije, mogu stimulisati prekomerno lučenje sebuma. Prekomerna količina sebuma povećava šanse za začepljenje kanala, posebno u delovima tela bogatim lojnim žlezdama (lice, vrat i leđa).

Spoljašnji uticaji, poput povreda kože, mogu dodatno doprineti ovom procesu. Kada se koža ošteti, bilo usled posekotina ili drugih trauma, može doći do nepravilnog zarastanja tkiva. Ovo često uključuje stvaranje ožiljaka koji fizički blokiraju izlaz sebuma iz žlezde. Kao rezultat toga, lojna žlezda postaje "zarobljena," a sadržaj koji bi normalno bio eliminisan ostaje zatvoren unutar kapsule.

- Vidljivoj izraslini na koži u vidu čvorića koji može biti bled, beličast ili boje kože.

- Odsustvu bola na dodir;

- Promeni u veličini jer aterom može rasti sporo tokom vremena, ali može naglo povećati veličinu u slučaju upale;

- Promeni boje usled infekcije jer kada infekcija nastupi (usled povrede koja dovodi do inflamacije) aterom postaje crven, otečen i bolan na dodir, uz mogućnost stvaranja gnojnog sadržaja.

Iako ateromi često ne zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju, njihovo uklanjanje (punkcija) se preporučuje u situacijama kada izazivaju nelagodnost ili bol, kada se nalaze na estetski važnim delovima tela i kada postoji rizik od infekcije ili su već upaljeni.

Treba imati u vida da, kada postoji infekcija ateroma, obavezno je primeniti lečenje pre uklanjanja. Proces lečenja podrazumeva primenu antibiotika i drenažu gnoja. Nakon sanacije infekcije, preporučuje se potpuno uklanjanje kapsule kako bi se sprečila ponovna pojava.

Minimalno invanzivna procedura koja se primenjuje kod ateroma manje veličine, jeste punktiranje praćeno aspiracijom. Ova metoda se primenjuje kod ateroma čiji je sadržaj dominantno tečan i kada se zahteva privremeno rešenje.

Nakon antiseptičke pripreme, koristi se tanka igla kojom se probija kapsula ateroma i pristupa se aspiraciji sadržaja. Tokom ovog procesa, unutrašnjost ciste se isušuje, uklanjajući sebum i keratinske materijale.

Iako ova metoda pruža trenutnu olakšicu, posebno u slučajevima gde aterom izaziva bol ili nelagodnost, nije trajno rešenje. Kapsula ciste ostaje netaknuta, što znači da postoji visok rizik od recidiva. Zbog toga se punktiranje najčešće koristi kada je aterom upaljen ili inficiran, čime se prvo smanjuje otok, dok se definitivno uklanjanje planira kasnije hirurškim putem.

Hirurška ekscizija je standardni postupak za trajno uklanjanje ateroma, posebno onih većih dimenzija ili onih koji se nalaze na mestima gde ponavljanje može izazvati komplikacije. Postupak hirurškog uklanjanja ateroma je usmeren na potpuno otklanjanje ciste, uključujući njenu kapsulu, čime se minimizira rizik od ponovnog formiranja.

Procedura se izvodi u sterilnim uslovima pod lokalnom anestezijom. Prvi korak je incizija kože iznad ateroma, koja se pravi skalpelom dovoljno široko da omogući jasan pristup. Zatim lekar pažljivo razdvaja kapsulu ciste od okolnog tkiva, posebno obraćajući pažnju da ne dođe do pucanja kapsule.

Kada se kapsula u potpunosti odvoji, uklanja se u jednom komadu. Ovo je ključni korak, jer i najmanji zaostali deo kapsule može dovesti do recidiva. Nakon uklanjanja, šupljina se ispira antiseptičkim rastvorima kako bi se dodatno smanjio rizik od infekcije. Na kraju, rez se zatvara šavovima, a preko rane se stavlja sterilni zavoj.

- Ukoliko se jave bolovi, možete koristiti paracetamol ili brufen. Izbegavajte korišćenje lekova (npr. aspirin) koji mogu usportiti zarastanje rane.

- Prvog dana izbegavajte dodir rane sa vodom i držite ranu pod zavojem;

- U narednih 24 do 48 sati ispirajte područje oko rane dva puta dnevno običnom vodom, bez upotrebe dodatnih sredstava;

- Ako ste ukolili aterom sa lica, nemojte koristiti šminku blizu rane dok se šavovi ne izvade (ili sami otpadnu).

- Izbegavajte izlaganje suncu dok ne skinete šavove.

Šavovi se obično uklanjaju nakon 7–10 dana, a na mestu intervencije može ostati mali ožiljak koji će vremenom izbledeti.