Uklanjanje Fibroma / Hirurška procedura

Uklanjanje fibroma - Fibromi su benigne izrasline vezivnog tkiva koje se često javljaju na koži i sluzokožama. Ove maligne promene koje nisu opasne po život nastaju usled prekomernog rasta fibroznog (vezivnog) tkiva. Iako nisu opasni po život, pojava fibroma može izazvati estetske i funkcionalne smetnje, zavisno od njihove veličine, lokacije i načina na koji se razvijaju. Njihova pojava je moguća bilo gde na telu, ali ipak, najčešće se pojavljuju na područjima gde dolazi do povećanog trenja, poput vrata, pazuha, prepona, kapaka i ispod dojki.

Fibromi su građeni od nagomilanog fibroznog tkiva koje je bogato kolagenom i ponekad sadrži razređene krvne sudove. Fibroblasti u fibromima često pokazuju smanjenu sposobnost prirodne regulacije rasta, što ih čini sklonim formiranju prekomernih čvorića vezivnog tkiva.

Zanimljivo je da tkivo fibroma nije homogeno. Površina može biti glatka ili neravna, dok unutrašnjost može sadržati čvrsto ili mekano tkivo, zavisno od količine kolagena i prisustva drugih komponenti vezivnog matriksa. Samim tim, i fibromi mogu biti različite veličine (od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara), a njihov spoljašnji izgled varira od glatkih i okruglih do neravnih i visećih. Boja fibroma može biti slična boji kože, ali i tamnija.

Iako na prvi pogled deluju kao jednostavne izrasline, proces njihovog nastanka i faktori koji ih izazivaju ukazuju na kompleksnu interakciju između genetike, okruženja i funkcionalne uloge kože što implicira na glavne uzroke njihovog nastanka.

Istraživanja pokazuju da je jedan od ključnih razloga zapravo u genetici – istraživanja pokazuju da osobe sa porodičnom istorijom fibroma imaju čak 40% veću verovatnoću da ih razviju. Ovaj podatak ukazuje na to da određeni geni igraju važnu ulogu u regulaciji rasta fibroblasta, ćelija koje su odgovorne za proizvodnju kolagena i drugih komponenti vezivnog tkiva.

Osim genetike, hormonalne promene takođe doprinose njihovoj pojavi. Trudnoća je period kada mnoge žene primećuju pojavu novih fibroma ili rast postojećih. Ovo se može objasniti povećanjem nivoa estrogena i progesterona, koji direktno utiču na metaboličku aktivnost vezivnog tkiva. Zanimljivo je da se fibromi često smanjuju ili čak nestaju nakon porođaja, što dodatno potvrđuje uticaj hormona.

Kada je reč o simptomima, oni nisu izraženi, a njihovo prisustvo se otkriva najčešće slučajno: pri dodiru ili posmatranju kože. Međutim, kada se fibrom nalazi na mestima izloženim trenju – poput vrata, pazuha ili prepona – može doći do iritacije, pa čak i povrede. Ovo može rezultirati blagim krvarenjem ili lokalnom upalom, te je u takvim situacijama poželjno potražiti savet lekara.

Iako fibromi nisu opasni po zdravlje, postoji nekoliko situacija u kojima se preporučuje njihovo uklanjanje. Najčešći su estetski razlozi kada fibromi utiču na celokupan fizički izgled i zbog svog prisustva smanjuju nivo samopouzdanja.

Međutim, pored estetskih razloga, funkcionalne smetnje, kao i povrede i infekcije koje mogu nastati usled otežanog obavljanja svakodnevnih aktivnositi, mogu se označiti kao jedan od razloga koji će indikovati njihovo uklanjanje.

Hirurška procedura uklanjajna fibroma je veoma jednostavna, minimalno invazivna tehnika koja obično ne zahteva hospitalizaciju, ali zahteva adekvatnu pripremu i postoperativnu negu.

Klinički pregled lekara je obavezan pre donošenja odluke o hirurškom zahvatu, a neretko se može preporučiti i dermoskopski pregled. Najčešći metod uklanjanja fibroma je hirurška ekscizija, a to je ujedno i najefikasniji metod uklanjanja fibroma.

Procedura uklanjanja fibroma izvodi se u lokalnoj anesteziji. To znači da se pre početka ekscizije, područje oko fibroma dezinfikuje i u okolno područje se ubrizgava anestetik kako bi se eliminisala bol tokom intervencije. Kada anestezija počne da deluje, hirurg preciznim rezom uklanja fibrom zajedno sa malim delom okolnog tkiva kako bi osigurao da je celokupna izraslina uklonjena. Kod visećih fibroma, rez se obično izvodi na bazi gde se fibrom povezuje s kožom, dok se kod ravnijih fibroma uklanjanje prilagođava njihovoj strukturi i dubini.

Nakon ekscizije, zaustavlja se krvarenje i postavljaju se šavovi (ukoliko je potrebno). U nekim slučajevima, kada je fibrom mali, rana se može ostaviti da zaraste bez šavova, koristeći samo sterilni flaster.

Vreme uklanjanja fibroma hirurškim putem traje između 15 i 30 minuta, u zavisnosti od broja i veličine fibroma.

Nakon hirurškog uklanjanja fibroma, potrebno je ranu redovno čistiti blagim antiseptikom kako bi se smanjio rizik od infekcije. Zavoj koji se postavlja nakon zahvata menja se prema preporuci lekara, obično svakodnevno ili po potrebi. Tokom prvih nekoliko dana, preporučuje se izbegavanje direktnog kontakta rane s vodom kako bi se omogućilo formiranje zaštitnog sloja kože.

Bol ili nelagodnost nakon zahvata obično su minimalni i mogu se kontrolisati analgeticima bez recepta, poput paracetamola. Ipak, izbegavajte aspirin i slične lekove koji mogu povećati rizik od krvarenja.

U slučajevima gde su postavljeni šavovi, oni se uklanjaju nakon 7 do 10 dana, zavisno od lokacije i veličine rane. Međutim, većina savremenih tehnika koristi resorptivne šavove koji se sami razgrađuju, čime se izbegava potreba za dodatnim intervencijama.

U postoperativnom periodu, važno je i negovati kožu hidratantnim kremama i kremama sa zaštitnim faktorom, naročito ako je rana izložena sunčevoj svetlosti.

Uklanjanje fibroma hirurškim putem je veoma efikasna metoda koja rešava problem na određenom području. Ipak, sasvim je moguće da se novi fibromi pojave na drugim delovima tela. Ovo je posebno izraženo kod osoba s genetskom predispozicijom ili kod onih koji su skloni kožnim iritacijama. Zato je jako važno da pratite izgled svoje kože i izbegavate aktivnosti koje mogu da iritiraju kožu (npr. izbegavajte nošenje preuske odeće koje bi dovele do intenzivnog trenja).