Vene Medik

 

Operacija Vena

 

 

 

Proširene Vene Nogu (syndrome varicosum)

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO-World Health Organization) proširene vene predstavljaju najčešće oboljenje krvnih sudova nogu. Smatra se da svaka druga žena i svaki treći muškarac boluje od proširenih vena, a da skoro 80% populacije ima neki oblik hronicne venske insuficijencije.

Krvotok organizma se sastoji od arterija I vena, Arterije su krvni sudovi koji vode krv iz srca prema perifernim delovima tela, dok vene i venski zalisci vraćaju krv iz periferije prema srcu.

Proširene povrsne vene nogu (varikozne vene) nastaju kada se venski zalisci ne zatvaraju pravilno pa se krv iz dubokih vena vraća u površinski venski sistem. Zbog tog povratnog toka krvi (vensk refluks) venska krv se zadržava u nogama (venska staza), a kao posledica se javlja oticanje nogu, osećaj teških nogu i bolovi u nogama. Bolest proširenih vena je stanje koje se tokom godina pogoršava. Varikozne vene ne predstavljaju samo estetski problem već su i uzrok mnogobrojnih otežavajućih tegoba pacijenata odnosno stvaraku funkcionalne probleme.

Postoje više faktora rizika koji utiču na nastajanje proširene vene:

• POL: žene češće oboljevaju, čima doprinose ženski hormoni a moguće je i da hormonska terapija ima svoju ulogu u etiopatogenezi varikoznog sindroma.
• GENETIKA: često su porodično nasledna oboljenja.
• GOJAZNOST: dokazana je statistički značajna povezanost gojaznosti i varikoznog sindroma
• POSAO: određena zanimanja, gde se više stoji ili sedi doprinose povećanju rizika za varikozni sindrom.
• GODINE: sa godinama raste i rizik,
• PUŠENJE: sastojci dima cigara blokiraju reparatorne mehanizme u organizmu i dovode do povećanja oksidativnog stresacelog organizma
• TRUDNOĆA: povišen intraabdominalni pritisak, povišen volumen krvi za vreme trudnoće i povećano lučenje hormona dovode do pojave varikoznog sindroma. Na sreću varikozni sindrom se povlači, ili značajno poboljšava 3 do 12 meseci nakon porođaja.
• MENOPAUZA

U početnom stadijumu bolest se manifestuje u vidu povremenih bolova u nogama, grčeva ali bez vidljivih vena ili popucalih kapilara.

Medjutim već u sledećim stadijumima proširene vene su vidljive. U ovoj fazi pacijenti imaju bolove,otoke, noćne grčeve, svrab, osećaj nemirnih nogu… Tegobe su u početku povremene a kasnije postaju sve češće i svakodnevne. Kod ovog stadijuma može doći do upale površnih vena odnosno do stvaranja tromba u površnim venama (tromboflebitis).

Prisustvo tromba u površnim venama nogu ponekad može da prouzrokuje kretanje formiranog tromba iz povrsnih vena, pogotovo u situacijama kada se tromb nalazi u blizini safenofemoralnog ušća, ka dubokim femoralnim venama, koji potom nošen strujom krvi ide ka plućima. Ukoliko stigne do pluća nastaje plućna embolija, I pacijent u toj situaciji može biti životno ugožen.

U sledećem stadijumu hronične venske insuficijencije (HVI) bolest se manifestuje otokom i kožnim promena na potkolenicama u vidu braon ili crnih mrlja i crvenila (lipodermatoskleroza, stasis dermatitis i atrophie blanche), a kao najozbiljniji stepen hronične venske insuficijencije je pojava venskih rana (ulcus cruris venosum) na potkolenicama donjih ekstremiteta.

Proširene vene prema Medjunarodnoj CEAP klasifikaciji (klinička klasifikacija bolesti) možemo svrstati u 6 klasa:

C0a-Bez vidljivih ili palpabilnih znakova venske bolesti(asimptomatski-bez simptoma)
C0s- Bez vidljivih ili palpabilnih znakova venske bolesti(simptomatski–sa simptomima)
C1-Retikularne vene (Teleangiektazije,< 3mm)
C2-Proširene vene (Varikozne vene,>3 mm)
C3-Otok (Edem)
C4a-Ekcem (Hiperpigmentacija)
C4b-Bela atrofija (Lipodermatoskleroza)
C5-Promene kože predhodno opisane i Zatvoreni venski ulcus(Preteći ulcus)
C6-Promene kože predhodno opisane i Aktivni venski ulcus

Nešto više o najozbiljnijim komplikacijama hronične venske insucijencije:

Vensi ulkusi (venske rane)

Izrazito bolne rane na koži sa unutrašnje strane potkolenica blizu varikozno izmenjenih vena, posebno blizu skočnih zglobova. Nastaju zbog zastoja krvi i povećanja venskog pritiska u insuficijentnim venama, što dovodi do poremećaja metabolizma kože i posledičnog formiranja ulceracija. Promena boje kože se uobičajeno javlja pre pojave ulceracija.

Operacija Vena

Operacija Vena Beograd

Tromboza

U prosirenjima (variksima) bolesnih vena dolazi do stvaranja vrtložnog toka krvi, kojim se krv centrifugira, što za posledicu dovodi do stvaranja tromba. Takvo stanje se manifestiju crvenilo, bolnošću u projekciji zahvaćene vene, toplinom i osećajem svraba što pacijentu značajno remeti kvalitet života I stvara zanačajan diskomfor, a može pretstavljati I životno ugrožavajuće stanje ukoliko formirani trom nošen krvnom strujom dovede do razvoja plućne tromboembolije.

Krvarenje

Povremeno variksi blizu kože mogu pući i izazvati krvarenje, koje je je najčešće malo, ali može biti u izuzetnim situacijama značajno i vitalno ugrožavajuće.

Prevencija

Svakako da je PREVENCIJA značajna u usporavanju toka bolesti i sprečavanju svih gore navedenih komplikacija sa kojima smo vas upoznali. Nema načina da se varikozne vene izbegnu u potpunosti, ali se poboljšanjem muskularnog tonusa i cirkulacije, tegobe mogu značajno ublažiti i može se usporiti i prevenirati pojava komplikacija. Mere koje se koriste sa tom namerom u kućnim uslovima uključuju:

- Korekcija životnog stila, koja ukućuje prekid pušenja, prekid unosa alkoholnih pića, adekvatan odmor
- Adekvatna hidratacija organizma
- Zdrava, izbalansirana ishrana, sa dovoljno vlakana i smanjenim unosom soli
- Fizička aktivnost
- Regulacija telesne mase
- Izbegavanje potpetica i uske odeće
- Elevacija nogu
- Regularna promena pozicije za stajanje ili sedenje
I sigurno najznačajnije je korišćenje graduisane kompresivne bandaže- elastičnih čarapa kod svih profesija kod kojih postoji statičko opterećenje( zdravstveni radnici, radnici u frizerskim I kozmetičkim salonima, radnici u pekarama I restoranima….)

Dijagnostika

• Anamneza od strane doktora, gde će pacijent razgovarati sa doktorom o svojim tegobama.
• Klinički pregled većinom vizuelno od strane doktora, kojim se može utvrditi postojanje varikoznog sindroma. Prilikom pregleda pacijent je nepokrivenih nogu u stojećem stavu.
• Ultrazvučna dijagnostika kojom se utvrđuje morfologija vena površnog i dubokog venskog sistema, postojanje protoka kroz venski sistem, postojanje prepreka u vidu trombova ili ređe tumora, kao i kompetentnost venskih valvula.
• U zavisnosti od potreba definitivne dijagnostike svakog pacijenta individualno, dijagnostičke metode se mogu proširiti ultrazvučnim pregledom abdomena, NMR pregledom venskog sistema i flebografijom.
• U slučaju sumnje na neka od sistemskih oboljenja koja se mogu manifestovati problemima na venskom sistemu potrebne su i analize krvi, a pored vaskularnog hirurga i flebologa, potrebne su i konsultacije lekara drugih specijalnosti, sve u cilju optimalnog tretmana svakog pacijenta ponaosob.

Konzervativno lečenje hronične venske insuficijencije

Higijensko – dijetetski režim – kao što je vežbanje, regulisanje prekomerne telesne težine, izbegavanje nošenja tesne odeće, elevacija nogu i izbegavanje dugih perioda stajanja ili sedenja- što može ublažiti tegobe i usporiti progresiju bolesti.
Kompresiona terapija – često prvi korak pre pokušaja drugih vidova tretmana, bilo u vidu elastičnih zavoja ili kompresionih čarapa. Svojim mehaničkim delovanjem kompresiona terapija potpomaže efekat rada mišićne venske pumpe i time olakšavu vensku drenažu iz donjih ekstremiteta, i olakšava tok krvi ka srcu. Inače kompresivna terapija se koristi i kao suportivna terapija svih narednih modaliteta lečenja.

Venotonici, antioksidanti i hemoreološka sredstva kao što su: Pentoksifilin, rutozidi i hidroksirutozidi, diosmin, vitamin C, ekstrakt kestena i sl. bilo u vidu peroralnih ili apikalnih preparata. Deluju smanjenjem oksidativnog stresa, antiinflamatorno i poboljšanjem reoloških svojstava krvi.